Muzičko-na­ra­tiv­no ve­če po­sve­će­no 450-go­di­šnji­ci od smr­ti Bla­že­ne Oza­ne odi­sa­lo je me­di­ta­tiv­nom, du­hov­nom at­mos­fe­rom re­ne­san­sne mu­zi­ke, sa sve­ča­nim pe­ča­tom ko­ji je dao pre­mi­jer­ni na­stup cr­no­gor­skog vo­kal­nog an­sam­bla „Lu­ča” iz­vo­de­ći „Ve­čer­nju mo­li­tvu” mla­de kom­po­zi­tor­ke Ni­ne Pe­ro­vić, ko­ju je na­pi­sa­la ovo dje­lo po po­rudž­bi Ko­to­rAr­ta. U skla­du sa vre­me­nom u ko­me je ži­vje­la Oza­na (1493-1565), za mu­zič­ku ilu­stra­ci­ju po­slu­ži­li su mo­te­ti i ma­dri­ga­li iz 16. vi­je­ka, du­hov­na i svje­tov­na mu­zi­ka re­ne­san­se, ko­ju su na­pi­sa­li Di La­so, Pa­le­stri­na, Berd, Mon­te­ver­di, Ar­ka­delt, Ta­lis, enet i Rajn­ber­ger, či­ju je „kon­ku­ren­ci­ju”, po ri­je­či­ma dr An­tu­na Sbu­te­ge, auto­ra tek­sta ko­ji je či­ta­la glu­mi­ca Var­ja Đu­kić, „iz­dr­ža­la iz­ved­ba „Ve­čer­nje mo­li­tve” Ni­ne Pe­ro­vić, ko­ja je ujed­no i di­ri­go­va­la. Sbu­te­ga je na­gla­sio da „ovo ve­če bi­lo iz­u­zet­no u sva­kom po­gle­du - spi­ri­tu­al­nom, estet­skom, mu­zič­kom, a naj­in­ten­ziv­ni­ji dio upra­vo je Ni­ni­na kom­po­zi­ci­ja”.
Pe­ro­vi­će­va je is­ta­kla da osje­ća ve­li­ku čast, za­do­volj­stvo i po­nos što je pri­zna­ti fe­sti­val Ko­to­rArt kra­jem pro­šle go­di­ne po­zvao da na­pi­še dje­lo po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja go­di­šnji­ce smr­ti Bl. Oza­ne. Is­ta­kla je da joj je pe­ri­od od po­la go­di­ne bio neo­p­ho­dan da bi raz­mi­sla o ono­me što će da pi­še, i pro­na­đe od­go­va­ra­ju­ći sa­dr­žaj, ka­ko mu­zič­ki, ta­ko i tek­stu­al­ni. Ri­je­či iz cr­kve­ne li­ta­ra­tu­re „Kad te zo­vem, čuj me Bo­že” uklo­pi­la je u mu­zič­ku po­tku, a vo­kal­ni an­sambl je to sjaj­no iz­veo, po­na­vlja­ju­ći ga u re­fre­nu na raz­li­či­te pre­po­zna­tlji­ve na­či­ne.
- Ko­ri­sti­la sam tekst iz Če­tvr­tog psal­ma ko­ji no­si na­slov „Ve­čer­nja mo­li­tva”, ta­ko da mi je u ovom slu­ča­ju tre­ba­lo mno­go vre­me­na da na­đem od­go­va­ra­ju­ći tekst ko­ji bi na pra­vi na­čin us­po­sta­vio tu ve­zu sa ovim što ve­če­ras sla­vi­mo. Što se ti­če mu­zič­kog je­zi­ka, tru­di­la sam se da kroz sa­vre­me­ni­ji zvuk na ko­ji je mo­je uho na­vi­klo, ovo dje­lo po­sje­du­je od­re­đe­nu do­zu ko­mu­ni­ka­tiv­no­sti, ta­ko da bi pu­bli­ka u tim okvi­ri­ma mo­gla da do­pre do ono­ga što sam že­lje­la da ka­žem. U kom­po­zi­ci­ji ko­ja tra­je de­vet mi­nu­ta i 50 se­kun­di tru­di­la sam se da se za­dr­žim u okvi­ri­ma tog lir­skog i in­tim­nog ka­rak­te­ra, s ob­zi­rom da je to moj do­ži­vljaj obi­lje­ža­va­nja ove go­di­šnji­ce – ka­za­la je Pe­ro­vi­će­va za „Dan”.
U dje­lo je umet­nu­la i ne­ke fol­klor­ne mo­ti­ve, s ob­zi­rom da se nje­no ba­vlje­nje kom­po­zi­ci­jom do­ne­kle ba­zi­ra na pro­u­ča­va­nju na­rod­nog me­lo­sa sa na­ših pro­sto­ra i nje­go­vog mo­guć­no­sti tran­spo­no­va­nja u okvi­ru in­di­vi­du­al­nog mu­zič­kog je­zi­ka.
- Ovo je ve­če ja­ko dir­lji­vo ne sa­mo zbog zna­čaj­nog po­vo­da, ne­go i zbog to­ga što je iz­ve­de­no ovo­li­ko sta­rih maj­sto­ra, ma­dri­ga­li­sta, a po­seb­no zbog „Ve­čer­nje mo­li­tve” mo­je omi­lje­ne mla­de kom­po­zi­tor­ke Ni­ne Pe­ro­vić, či­jim sam dje­lom na Nje­go­še­ve sti­ho­ve ta­ko­đe di­ri­go­va­la. Ni­na fe­no­me­nal­no pi­še, div­na je kom­po­zi­ci­ja, znam da su in­ten­ziv­no vje­žba­li po vru­ći­ni, sva­ka im čast, i njoj i an­sam­blu „Lu­ča”, u ko­jem pje­va­ju če­ti­ri čla­ni­ce mo­je kla­pe „Ala­ta”. Osje­ćam se po­ča­šće­no, po­što su to mo­je ko­le­gi­ni­ce, ja svu nji­ho­vu ra­dost i uspjeh di­je­lim s nji­ma i uži­vam u nji­ho­vom pje­va­nju - ka­za­la je za „Dan” Zo­ja Đu­ro­vić, di­ri­gent­ki­nja ho­ra „Stan­ko Dra­go­je­vić”, ko­ja ni­je kri­la odu­še­vlje­nje fe­no­me­nal­nom aku­sti­kom cr­kve Sv. Pa­vla.
Pre­mi­je­ra na ovom pre­sti­žnom fe­sti­va­lu za vo­kal­ni an­sambl „Lu­ča”, ko­ji „tek što se ro­dio”, ve­li­ka je čast, od­go­vor­nost i afir­ma­ci­ja. Či­ne ga so­pra­ni Na­ta­ša Jo­vo­vić, Zo­ra­na Lat­ko­vić, Bo­ja­na Ne­ne­zić, Ka­ća Ze­no­vić Šće­kić, Sr­đan Ša­šić, Igor Pe­ro­vić (Ni­nin brat), Ivan To­mas i Ni­ko­la Lat­ko­vić (Zo­ra­nin brat). Svi ima­ju is­ku­stva u ra­znim vo­kal­nim an­sam­bli­ma, što je bio naj­bit­ni­ji kri­te­ri­jum pri iz­bo­ru pje­va­ča za ovaj sa­stav. Nji­ho­vo osni­va­nje ubr­za­no je ide­jom o na­stu­pu na Ko­to­rAr­tu.
M.D.PO­PO­VIĆ


Za­bli­sta­la „Lu­ča”

- Am­bi­jent je to­li­ko in­spi­ra­ti­van da ono što smo pri­pre­mi­li pro­sto je sa­mo od se­be iz­vi­ra­lo. Da­li smo mak­si­mum, upr­kos vru­ći­ni. Pri­pre­ma­li smo pro­gram, ko­ji smo iza­bra­li sa Ra­ti­mi­rom Mar­ti­no­vi­ćem, dva i po mje­se­ca. Mje­sec da­na smo po­sve­ti­li dje­lu Ni­ne Pe­ro­vić, ko­je je za­ni­mlji­vo, ato­nal­no, dis­har­mo­nič­no, ima do­sta no­vih zvu­ko­va, ko­ji su pri­mje­nje­ni po mo­der­nim na­če­li­ma i pra­vi­li­ma. Ve­li­ku po­moć nam je pru­ži­la sa­ma kom­po­zi­tor­ka pri­su­stvu­ju­ći na pro­ba­ma, ona je i di­ri­go­va­la sa­ma svo­ju kom­po­zi­ci­ju, što nam je u mno­go­me po­mo­glo - ka­za­la je Zo­ra­na Lat­ko­vić na­ja­vlju­ju­ći no­ve na­stu­pe „Lu­če”.


Osta­li pred vra­ti­ma

Dio za­in­te­re­so­va­ne pu­bli­ke ostao je us­kra­ćen za ovaj ugo­đaj - po­sje­ti­o­ci iz Pod­go­ri­ce, ko­ji su ka­sni­li zbog gu­žve u sa­o­bra­ća­ju, a zbog ogra­ni­če­nog bro­ja mje­sta, ni­su mo­gli da pri­su­stvu­ju do­ga­đa­ju. Ta­ko­đe, zbog ne­is­prav­nog lif­ta, ugra­đe­nog za po­tre­be in­va­lid­nih li­ca, is­pred cr­kve Sv. Pa­vla ostao je i Zo­ran Ra­di­mir, pred­sjed­nik Udru­že­nja pa­ra­ple­gi­ča­ra Ko­to­ra.